Значај Бора и околине највише је долазио до изражаја у најтежим временима. Таква је прва половина 20. века, оличена у светским ратовима и обновама. Након експлоатисања рудног богатства током обе окупације, ослобођена домовина је на Бор гледала као на привредни покретач.

У погледу власништва рудника и економског система државе, стања након Првог и након Другог светског рата умногоме су се разликовала. Међутим, у чијем год власништву био, рудник у Бору зависио је најпре од рудара.

По завршетку Другог светског рата, пажња Југославије била је усмерена ка њима. О томе сведочи тадашњи дневни лист ,,Борба”. Држава је много очекивала од рудника, као и од рудара који су подстицани да обарају рекорде.

Из тог времена је запамћен Алија Сиротановић, рудар из Брезе који је 24. јула 1949. оборио светски рекорд у копању угља ископавши 152 тоне. Тај рекорд је оборен пет дана касније, те су рекорди изнова обарани, у чему је суделовао и Алија Сиротановић са другим рекордом, до коначних 1010 тона угља које је поставио Абдурахман Бабајић из Бановића. Ипак, само се лик Алије Сиротановића нашао на новчаници од 20 000 динара 1987. године.

Када је реч о металима, Бор је имао култног ударника, тада подједнако чувеног и заправо првог који је 1947. године почео да ради са две бушилице. Био је то Међед Хусеиновић, рудар и носилац југословенског и чехословачког Ордена рада. Новински чланци о њему били су чести. Насловница дневног листа ,,Борба” је 26. септембра 1949. пренела:

,,Бор, 25. септембра – Бушачка бригада чувеног рудара Бора Међеда Хусеиновића оборила је за осам сати 145 тона руде, чиме је тукла рекорде у обарању руде у рудницима метала, које су поставили рудари Трепче Суљо Врева са 114 тона и омладинска бригада Бајрама Ајриза, која је оборила 134 тоне. Бригада Међеда Хусеиновића радила је с једним помоћником и једним бушачем.”

Већ 7. октобра, према истраживању историчара Милоша Петровића, рекорд је оборио Милета Томашевић, још један борски рудар, ископавши 342 тоне руде. Рекорди су низани. Године 1950. Међед Хусеиновић са својим помоћником Едвардом Вагнером ископао је 445 тона руде, за 10 тона више од свог ранијег рекорда.

Речи ,,Бор” и ,,рекорд” често су се налазиле у истој реченици тих година.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.