Пре 155 година, 26.4.1867. по грегоријанском и 14.4.1867. по јулијанском календару, у 8 сати пре подне, османска посада је по налогу султана Абдула Азиза предала кључеве кладовске тврђаве Фетислам српском артиљеријском капетану Милутину Јовановићу и до 9 сати напустила простор тврђаве заувек. Дан раније одселили су се турски цивили.

Мада је већи део централне Србије аутономију почео да стиче 1815. године, док су 1833. тој територији прикључене Неготинска Крајина са Кључем, Црна Река и остале отргнуте нахије, османска посада остала је у шест тврђава и деценијама потом. Реч је о стратешки битним и тешко освојивим утврђењима у Ужицу, Соколу, Шапцу, Београду, Смедереву и Кладову.

Фетислам је, изузев периода од 1810. до 1813. када је био у српским рукама, представљао упориште Османског царства у источној Србији. Српска дипломатија за време друге владавине кнеза Михаила Обреновића, предвођена послаником Јованом Ристићем у Цариграду, издејствовала је првобитно напуштање Соко Града и Ужичке тврђаве 1862, потом предаје преостале четири тврђаве током априла 1867. године.

Насловна страна ,,Србских новина”, службеног листа Кнежевине Србије, пренела је 15. априла по јулијанском календару телеграме из Кладова о великој дипломатској победи. Према истраживању историчара Милоша Петровића, први је говорио о два дана раније спроведеној припреми, а други о предаји тврђаве дан раније.

Са обзиром на то да је реч о 1867. години, последњој години пре званичног прихватања реформе Вука Караџића, приказани текст на илустрацији исписан је нереформисаном азбуком и гласи:

,,Кладово, 14. априла 1867. (Капетан Милутин Јовановић министру војном). Улазак наше војске у град фетисламски, и смена шиљбока извршена је у 8 сати пре подне у најбољем реду; заоставша посада турска са својим командантом у 9 сати пре подне отпутова сувим за Адакале. Инвентирање ствари извршићу са једним турским капетаном, кога је командант назначио.”

Овим поводом споменик кнезу Михаилу на београдском Тргу републике и данас красе имена шест градова, међу којима је Кладово. Уједно, 26. април слави се као Дан општине Кладово.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.