Карта аутора Јохана Баптиста Хомана, немачког географа и картографа рођеног 1663. и преминулог 1724. године, објављена је 1716. у Нирнбергу као део атласа света истог аутора. Према истраживањима историчара Милоша Петровића, коаутор у изради атласа био је холандски гравер Каспар Лујкен, који је 1708. преминуо, што сведочи да је умногоме завршен знатно пре 1716. године.

Назив карте ,,Ungarisches Kriegs Theatrum – in Servien und dem Bannat Temeswar”, у преводу ,,Позорница угарског ратовања – у Србији и Темишварском Банату”, говори да је инспирисана сукобима Хабзбуршке монархије и Османског царства, између којих је од 1683. до 1699. вођен Велики турски рат, да би управо 1716. отпочео нови. Данашња централна Србија и Банат били су поприште сукоба.

Приказан је део карте са увеличаним простором источне Србије, која је 1718. прешла из османских руку Хабзбурзима, односно Аустријанцима, на период до 1739. године. Као што је раније спомињано на фејсбук страници Упознајте Борски округ, тада је формирано Краљевство Србија као аустријска покрајина. Међутим, источна Србија административно је придодата Тамишком Банату.

Мајданпек је Хабзбуршкој монархији постао веома значајан, премда уцртани топоним ,,Medani peck” потврђује да су на Западу били свесни мајданпечког рудног богатства и пре 1718. године. Слично је са Кучајном (Kutschina), погрешно уцртаном ближе Поречу него што је Мајданпек. Десно од Пореча је Голубиње (Colubina), док су лево ,,Dahtali vortices”, у преводу ,,вирови Тахталије”, некадашњи дунавски брзаци.

Низводно Дунавом уцртана је тврђава на месту касније насталог Форт Елизабета, код данашње Текије, названа као град на супротној обали – Оршава. Под истим именом је и утврђено острво Ада Кале. Следе Сип (Sip), Фетислам (Fetislan), остаци Трајановог моста (Pontes Trajani), Врбица (Wirbitz), Велесница (Wellesnitza), Грабовица (Grabovitza), Брза Паланка (Birsa) и код Прахова ,,Груја (Gruia)”, назив насеља са данашње румунске обале Дунава насупрот Радујевцу. Каменица (Kamenitza), претеча Мале Каменице, уцртана је на Великом острву.

У унутрашњости су такође видљиви Сокобања (Bagna), Сврљиг (Swerlick), Голубац (Galombatz) и Добра (Dobra), затим реке Пек (Ipek), Тимок (Timok) и ,,Orkoluka” – уписана у неколико атласа и књига из 18. и са почетка 19. века, некада еквивалентна Црном Тимоку, док овде представља спој Белог Тимока и Замне са погрешним ушћем у Дунав код Брзе Паланке. Топоним ,,Haemus Mons” означава Хемске, односно Балканске планине.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.