Комплекс старих чесама у Видровцу, селу недалеко од Неготина, састоји се од три међусобно повезане декорисане чесме старе два века, настале 1822. године. Смештене су на простору од 28 х 40 метара, у центру овог крајинског села, први пут поменутог 1530. године у турском попису. Чесме су различито декорисане и различитих димензија, висине до 2 метра. Поред своје старости, културним спомеником сматрају се и због свог изгледа и ретког просторног решења.

Најмања чесма, десна на фотографији, конструисана је од једног масивног блока, положеног на зид, са једним коритом. На врху има урезану 1822. годину, подно које је текстуални запис који данас није у потпуности читљив. Налази се непосредно уз главну, већу чесму.

Главна чесма, средишња на фотографији, зидана је крупним тесаницима, украшеним двема слепим нишама са аркадама и урезаним крстом у средишњем горњем делу. Доњи део је раван са пиластрима на угловима. По средини се пружа декоративан профилисан венац, а вода истиче кроз камени жљеб. Око чесме су масивна камена корита.

Трећа чесма, сасвим лево на фотографији, слична је главној, са тим што је узидана у потпорни зид. Само је са чеоне стране декоративно обрађена, истоветно као и главна. Попут осталих, покривена је тесаним каменим плочама око којих је приказан богато профилисани венац. Ближа је јужном степеништу.

Архитектонске вредности видровачких старих чесама манифестују се како у квалитету просторног решења, тако и у погледу обраде детаља. За разлику од бројних сачуваних појединачних чесама, овде је реч о архитектонском ансамблу који се састоји од три повезане чесме са калдрмисаним околним простором, каналисаним одводом воде, каменим бочним зидовима и степеништем.

Овако функционално компонована целина ретка је на нашим просторима, што посебно доприноси значају овог ансамбла. Притом, пристуна је и плитка архитектонска пластика, попут аркада, пиластара или декоративно профилисаних венаца. Видровачки комплекс старих чесама је од 11.1.1983. године заштићен као непокретно културно добро.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.