Пре 188 година, 29.7.1833. по грегоријанском и 17.7.1833. по јулијанском календару, кнез Милош Обреновић доделио је чин ,,Дунавског капетанаˮ трговцу Миши Анастасијевићу, који је касније упамћен као један од најбогатијих Срба и први председник скупштине у Србији који је такође носио чин мајора.

Капетан Миша Анастасијевић био је и добротвор, о чему данас сведочи натпис ,,Миша Анастасијевић своме отечествуˮ на велелепној згради у Београду, знаној као Капетан-Мишино здање. Истовремено, доњомилановачко Капетан-Мишино здање, које је реплика куће из потопљеног Доњег Милановца, сведочи да је реч о најзнаменитијем Поречанину и Доњомилановчанину.

Дугачак је списак оних које је даривао, од Доњег Милановца и Београда до остатка Србије, Румуније и Подунавља. Исто толико је дугачак и његов животни пут. Рођен је 1803. године, пред Први српски устанак, убрзо потом остао без оба родитеља и одрастао уз брижну маћеху, школовао се у Поречкој школи, у којој је већ са 11 година био учитељ, радио је разне послове до првих зарађених 100 гроша са тек 13 година управо захваљујући Дунаву, односно вучи лађа кроз Ђердапску клисуру.

О његовом животу било је опширније писано раније на фејсбук страници Упознајте Борски округ као о једној од знаменитих личности овога краја. Од прве веће зараде остварене вучом уз Дунав кроз Ђердап до чина ,,Дунавског капетанаˮ протекло је само 17 година, а он је као тридесетогодишњак био познати подунавски трговац.

Поседовао је 74 брода и сталне испоставе од Брчког на Сави преко Београда и Дунавом до Галаца, недалеко од ушћа у Црно море. Рачунајући и оне у унутрашњости, било их је 23 укупно. Три године након смрти, 1888. Милан Ђ. Милићевић уврстио га је у ,,Поменик знаменитих људи у српског народа новијег добаˮ. Према истраживању историчара Милоша Петровића, читуље поводом Мишине смрти, попут оне у 6. броју часописа ,,Стражиловоˮ, уз чин су децидно наводиле ,,народни добротворˮ.

За илустрацију коришћена фотографија Мише Анастасијевића из 1850. године, коју је снимио Анастас Јовановић, а која је данас део Збирке фотографија Историјског музеја Србије. У позадини је приказан Дунав у Казану, фотографисано 1963. године. Доњи десно угао илустрован златником са ликом Капетана Мише, рад академског вајара Љубише Манчића.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.