Тема која се на фејсбук страници Упознајте Борски округ наглашава као једна од ,,историјских прекретница”. Не само за око 8400 житеља српског дела Ђердапа, већ умногоме и читаве Србије. Настао је огроман произвођач електричне енергије и успостављена је непрекидна пловидба Дунавом, док су истовремено потопљени домови, пољопривредно земљиште и културно-историјско наслеђе.
Промењен је крајолик који је одвајкада стварала природа, али и људи. Остаци градитељских подухвата из времена Римског царства, који су одолевали вековима, остали су под водом. Премештена Трајанова табла је тек један сачуван део, као и премештени праисторијски археолошки локалитет Лепенски Вир. Према истраживању историчара Милоша Петровића, преписком Предузећа у изградњи ,,ХЕ Ђердапˮ и Савета за културу НР Србије још су 1962. године истицана 52 угрожена археолошка локалитета.
Предвиђено је потапање 1759 стамбених зграда и 6879 хектара земљишта на југословенској страни. Настанак Ђердапског језера био је далекосежан и у географском погледу. Инвестициони програм за изградњу ХЕПС ,,Ђердап” обухватао је подручје 10 југословенских општина. Поред тога што су такође потопљена имања села Бољетин, које се не налази на обали Дунава, предузимане су мере заштите за целокупно подунавско подручје до Београда.
Југославија, Румунија и подунавска Европа посматрале су тих година Ђердап. Многи су били укључени у та историјска дешавања. Међутим, само су овдашњи житељи то проживели. Настанак Ђердапског језера, започет 1970. и довршен 1971. године, означио је и нестанак традиционалних занимања. Потреба за ђердапским лоцовима, чији корени сежу до подједнако чувених ђердапских крманоша, више није постојала. Истоветно је нестао Сипски канал. Нестало је и чувено острво Ада Кале.
Претварање некада специфичног тока Дунава у вештачко језеро, уз недостатак ,,рибљих стаза” на ђердапској брани, утицало је и на риболов. Традиционални улови моруне су нестали, као што су касније и у низводном подручју изградњом хидроенергетско-пловидбеног система ,,Ђердап II”. Равничарско приобаље је такође нестало у највећој мери. Напослетку, рачунајући низ промена, историја Ђердапа се може поделити на еру пре и еру после настанка Ђердапског језера.
На илустрацији је стара доњомилановачка црква Светог Николе, подигнута 1840. године и фотографисана пред потоп.