Више но други владари, кнез Милош Обреновић оставио је траг у прошлости источне Србије. Значајан за очување Пореча унутар Кнежевине, потом за враћање Црне Реке и Крајине са Кључем, али и подизање Брестовачке бање и овдашњих насеља, кнез Милош је неретко спомињан на фејсбук страници Упознајте Борски округ.
Неготин је у његово време био међу најзначајнијим градовима Србије, али је кнез имао и веће, неостварене планове за нови Неготин на обали Дунава, о чему је такође писано на фејсбук страници Упознајте Борски округ. Очекивано, године 1901. у центру крајинске вароши новцем Крајинаца подигнут је споменик какав овај крај није видео.
Споменик кнезу Милошу израдио је вајар Ђорђе Јовановић, такође аутор рељефа Хајдук Вељка на споменику из 1892. године. Монументално обележје Милошу подигнуто је у име целе Крајине. Између осталог, за првобитну локацију замишљен је Радујевац, где је јануара 1859. кнез Милош ступио на тле Кнежевине при повратку на власт.
Натпис на предњој страни постамента ,,Ево међу вама, драга децо моја, опет вашег старог господара Милоша” био је део кнежевог говора у Радујевцу. На десној су биле године 1815-1833, док на левој датум откривања 27.5.1901. Задња страна је понела речи захвалности народа округа Крајинског. Суделовање целог округа, који је обухватао ширу територију од Неготинске Крајине, постигнуто је и израдом постамента висине 4,7 метара од гранита са падина Дели Јована, односно простора између Плавне, Црнајке и Танде.
О велелепном споменику писао је Тихомир Станојевић у првом тому дела ,,Неготин и Крајина” 1972. године, али интересовање није ишчезло ни деценијама потом. Године 2006. историчар уметности и професор београдског Филозофског факултета, Игор Борозан, објавио је детаљну анализу споменика.
Ретке фотографије сведоче о веродостојној изради кнеза у природном положају који га приказује током говора у Радујевцу. Скупа са српским грбом на предњој страни постамента, декоративном оградом са светиљкама около и висином од 7,9 метара (од чега 3,2 м фигуре), несумњиво би и данас био један од најрепрезентативнијих споменика источне Србије.
Нажалост, 1916. године бугарске окупационе снаге истопиле су несуђени симбол Неготина, али је две године старији гипсани модел сачуван.
Фотографије: Модел фигуре (И. Борозан – Репрезентативна култура и политичка пропаганда, Споменик кнезу Милошу у Неготину); Откривање споменика (Историјски архив Неготин).