Од укупно 588 километара тока Дунава у Србији чак 28% припада Борском округу, односно општинама Мајданпек, Кладово и Неготин. Према истраживању аутора фејсбук странице Упознајте Борски округ Милоша Петровића, реч је о 164 километра од ушћа реке Песаче у Дунав, у горњем делу Ђердапа, до ушћа Тимока у Дунав и тромеђе са Румунијом и Бугарском, чиме је Борски округ територија са најдужим током Дунава од свих округа у Србији.

Ушће Песаче разграничава Браничевски и Борски округ, односно општине Голубац и Мајданпек, док ушће Тимока означава крајњу тачку Дунава у Србији и налази се на територији општине Неготин, недалеко од Радујевца, најнизводнијег подунавског насеља у Србији.

Тиме што пролази кроз Ђердапску клисуру и изразито планински крај, из кога потом тече кроз равничарски предео Кључа и Неготинске низије, уједно има и језерски карактер због двеју брана, Дунав је на овом простору не само најдужи, већ и најразноврснији од целог тока у укупно 9 подунавских округа у Србији, рачунајући и територију града Београда.

Истраживање је вршено на основу званичних података и карти Пловпута, одноно Дирекције за водне путеве, уз поређење са катастарским картама. Доступни подаци у мањој се мери разликују, али могућа одступања за дужину тока од Песаче до изласка Дунава из Србије не износе више од једног километра (163,7-164,5 км).

За илустрацију коришћена фотографија познатог британског издавача туристичких водича ,,Лонли пленет (Lonely Planet)”, који је на свом сајту 2020. године у 8 најистакнутијих туристичких дестинација у Србији уврстио управо приказану Ђердапску клисуру, као и Рајачке пимнице.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.