Након 1961. године и обнављања рудника на новим темељима, Мајданпек је доживео полет неочекиваних размера. Насеље и становништво се умногостручило, што је скупа са скученим крајоликом учинило да својим високим зградама утиснутим међу брдима сваком посетиоцу делује упечатљиво. Све то, са правом, више је пута истицано на фејсбук страници Упознајте Борски округ.

Неретко је писано о мајданпечком расту тих година, од привреде до демографије. Рефлектовало се то на многе сфере живота, нарочито почетком седамдесетих година 20. века. Попис становништва 1971. године забележио је 8065 Мајданпечана, чиме је потврђен знатни пораст у односу на претходни попис који је 1961. године забележио 3746 становника.

У међувремену, 1970. године почела је са радом Златара Мајданпек. Потом је 1972. настао Радио Мајданпек, чиме је само започет развој локалних медија јер су већ 1974. покренуте ,,Мајданпечке новинеˮ. Ређала су се таква сведочанства која су говорила о просперитету.

Основа преображаја била је нарастајућа мајданпечка привреда. Међутим, она је значајем далеко превазилазила локалне оквире. Јасно је то било целој Југославији, па и њеном политичком врху. Отуд, потврда је стигла у облику одликовања. Године 1973. Мајданпеку је додељен Орден заслуга за народ са златном звездом.

Реч је одликовању које је по важносном реду било 11. међу југословенским одликовањима. Орден заслуга за народ установљен је 1945. године, потом је 1961. изнова подељен на: Орден заслуга за народ са златном звездом (претходно Орден заслуга за народ I реда), Орден заслуга за народ са сребрним зрацима (претходно Орден заслуга за народ II реда) и Орден заслуга за народ са сребрном звездом (претходно Орден заслуга за народ III реда).

Честитке за високо признање стигле су и из оближњег Бора. Овдашња штампа је пренела:

,,Мајданпек и Бор већ дуго везују нераздвојне нити. Овог пута наше срдачне честитке Мајданпеку граду слављенику – граду рудара, граду, руднику, носиоцу златног ордена. Модерни обриси града, и површински коп са интензивном производњом – путоказ су којим треба корачати.ˮ

Лист ,,Борске новостиˮ, 12.12.1973.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.