Важан геостратешки положај, оличен у обали Дунава и дуго времена граници са богатом Дакијом, учинио је Ђердап једним од предела у којима се највише градило у Римском царству. Уочи освајања Дакије, довршен је пут дуж неприступачне обале, изграђен је пловидбени канал и низводније одатле је подигнут Трајанов мост, оновремено градитељско чудо Аполодора из Дамаска.

Ђердап са околином постао је средиште збивања крајем 1. и почетком 2. века. То је уједно омогућило развој овдашњих утврђења. Једно од најзначајнијих је Трансдиерна, која је била смештена на месту старе Текије. Значај је несумњиво дуговала положају, али је вековима касније такође постала издашно археолошко налазиште.

Многобројна уметничка дела са овог простора више пута су представљена на фејсбук страници Упознајте Борски округ. Међутим, то је тек део ризнице. Овдашњи налази високо су вредновани међу бројним предметима Народног музеја у Београду.

Поводом прославе 150 година постојања, Народни музеј је 1994. приредио изложбу ,,Античко сребро у Србији”. Знатан број предмета био је са подручја Ђердапа. Између осталог, управо са потопљеног археолошког налазишта Трансдиерна.

Реч је о предметима различите намене. Пронађено посуђе сврстава се у уметнички највредније. Ранијом објавом представљен је симпулум, односно кутлача. Сличне раскошности је и приказана патера, која потиче из друге половине 1. века. Сребрна посуда са равним кружним дном, чији пречник износи 10,5 х 7,4 центиметра, и дршком дужине 7,4 центиметра.

Добијена је ливењем, искуцавањем, обрадом на стругу и цизелирањем. Истиче са детаљном декорацијом. На дну посуде налазе се концентрични кругови са тачком у средини. Ипак, најупечатљивијa је њена дршка.

На врху дршке је Силен – пратилац и учитељ бога Диониса. До њега, са обе стране, налазе се главе лавова или пантера отворених чељусти. Од врха дршке ка њеном споју са посудом, пружају се бројни флорални орнаменти у виду цветова и лозица. Спој дршке са посудом украшен је главама барских птица са дугим кљуновима које су ослоњене на ивицу посуде.

Поред патере и других предмета Народног музеја у Београду и Археолошког музеја Ђердапа у Кладову, део изложбе ,,Античко сребро у Србији” чинили су предмети више музеја. Међу њима је и неготински Музеј Крајине.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.