Након 1903. године, синоним за Бор и околину постао је рудник. Рудно богатство околине Бора пронело је овај топоним од источне Србије до далеког Париза, потом још даље. Рудник је толико растао да је насеље изникло из споја новотвореног рудника са затеченим селом све до времена након Другог светског рата углавном називано ,,Борски рудник”.

О споју Бора и рудника неретко је писано раније, са обзиром на то да је реч о неизбежној теми у историји овога града и околине. Немогуће је не споменути и крајолик које је то рударство оставило за собом најпре на простору од Кривеља преко Бора до Оштреља. Међутим, знатно ређе се спомиње како је тај простор изгледао пре судбоносног почетка 20. века.

Ретки такви историјски извори говоре о локалном становништву које се бавило пољопривредом, као и у осталим руралним деловима тадашње Србије. Истицано је пчеларство, премда то ни из данашњег угла не делује изненађујуће. Оно што је теже замислити, а такође је записано, јесте то да је данашњи рударски крајолик у виду флотацијског јаловишта некада био предео на коме су постојале пивнице.

Када се спомену пивнице, односно пимнице, неизоставна асоцијација је Неготинска Крајина, од Рајца преко осталих чувених винарских насеља до Штубика. Међутим, оне нису биле непознате ни околини Бора. Не само да су постојале и нису промакле записивачима онога времена, већ су уцртане и на оновременој карти као својеврстан топоним.

Таква карта, чији су делови раније објављивани на фејсбук страници Упознајте Борски округ, јесте Ђенералштабна карта Краљевине Србије публикована 1894. године у 94 секције. Према истраживањима историчара Милоша Петровића, данашњем Борском округу одговарају карте секција Брестовачка бања, Брза Паланка, Дели Јован, Доњи Милановац, Кладово, Мајданпек, Неготин, Рајац и Текија, као и делом секције Жагубица и Зајечар која приказује простор од Зајечара до Бора.

Управо је карта секције Зајечар обухватила простор између Бора и Оштреља, данас упечатљив рударски крајолик, а некада брдовит предео испреплетен речицама. На око километар од Кривељске реке и недалеко од Оштреља према старом положају Бора, односно положају некадашњег села које је такође прогутало рударство, уцртане су ,,Пивнице”. Уцртане као околна и данас постојећа насеља, за разлику од којих су ,,Пивнице” заборављене.

На илустрацији приказан детаљ са карте секције Зајечар.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.