Природни резерват Мустафа строго је заштићено шумско подручје недалеко од Мајданпека, у атару села Дебели Луг. Припада шумском комплексу Северног Кучаја и налази се у долини Тодорове реке, на надморској висини од 330 до 610 метара, између гребена Краку Штиње и Краку Маре. Главну карактеристику резервата представља аутохтона, полидоминантна, мезофилна шумска заједница прашумског карактера.

О пореклу овог топонима постоје више легенди. Једна говори о турском главешини из доба Османског царства по имену Мустафа, који је несрећно био заљубљен у локалну лепотицу, док је према другом предању главешина Мустафа на овом простору убијен због блага које никада није пронађено. Према локалом веровању, оно се још увек налази унутар ових густих шума.

Површина природног резервата износи 79,64 хектара. Стабла у резервату достижу старост од преко 200 година. Највећи проценат, 40% представљају букве, за којима следе храст китњак 30%, граб 20%, липа 8% и друге врсте аутохтоне дендрофлоре. Једна од одлика шумског подручја Мустафа јесте и оаза рефугијалног карактера у којој се успешно обнављају и опстају мозаици букове шуме различитих типова.

Са обзиром да је реч о подручју нетакнуте природе, оно је значајно и са аспекта заштите и ширења угрожених врста, као и могућношћу научних праћења природних појава и процеса. Подручје карактерише умерено континентална клима, модификована утицајем рељефа, близине Дунавског басена, али и богатством околних водотока и извора. Опште карактеристике овдашње климе огледају се у повећаној влажности ваздуха, повећаној колични падавина, мањим колебањима температуре, чешћим маглама и заклоњеношћу терена од ветрова и мразева. Околину резервата карактерише и врло изражен рељеф, са многобројним гребенима и рекама.

Шумска површина Мустафа као строги резерват под заштитом је државе од 20.5.1950. године. Првобитно је заштићени простор износио 304 хектара, али је 1969. године умањен на данашњих 79,64 хектара. Према наводима Завода за заштиту природе Србије, у току је разматрање о стављању строгог резервата Мустафа под заштиту првог степена.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.