Недавно сам сазнао да у главном граду Црне Горе, Подгорици, још увек постоји златара са именом ,,Златара Мајданпек”, као и истим препознатљивим логом мајданпечког гиганта који више не постоји у Србији, самим тим ни Мајданпеку.

Нисам успео детаљније да сазнам историјат те подгоричке златаре, да ли је некада формално била део Златаре Мајданпек и слично, иако знам да је у том граду имала своју радњу, као и у десетинама других. Међутим, позитивно ме је изненадила сама чињеница да у Црној Гори, сада другој држави, постоји златара која поносито носи то име упркос зубу времена.

Протекао је низ година од када је Златара Мајданпек последњи пут рекламирана. Стасале су нове генерације које вероватно нису имале прилику да чују за овај бренд, али је и поред тога једна златара у далекој Подгорици проценила да је име ,,Златара Мајданпек” још увек препознатљиво и синоним за квалитет.

Ова прича дала ми је идеју за још један вид објава. Како бисмо и сами чували те некадашње брендове источне Србије, повремено ће бити објављиване фотографије предмета, кутија и свега сличног што је опстало до данас и на себи носи име или лого неког од наших некадашњих привредних гиганата. Акценат је на оне који више не постоје или не постоје под тим именом, рецимо: Крајина вино, Мегапласт, Рибарско газдинство Ђердап итд.

Како би се сакупило више таквих фотографија, пожељно би било да овакве објаве буду интерактивне, зато слободно постављајте коментаре са фотографијама таквих старих предмета који су опстали до данас и подсећају на неко друго време. Део млађих пратилаца вероватно није имао прилику да види тако нешто.

За прву такву објаву одабрано је нешто што на себи садржи три некада препознатљива имена нашег краја. Реч је о новчићу који је Рудник бакра Мајданпек, у сарадњи са Златаром Мајданпек, додељивао радницима приликом одласка у пензију. На кутији се налази лого некадашње Златаре Мајданпек, док су у унутрашњости кутије лого Рудника бакра Мајданпек и на самом новчићу лого РТБ Бора, предузећа која данас послују под именом ,,Зиђин”. Сама кутија такође је производ општине Мајданпек, настао у фабрици Мегапласт из Доњег Милановца, односно у фабричком погону у Мосни.

Новчић је припадао Драгољубу Балановићу из Близне, покојном деди аутора ове фејсбук странице.

Чувајмо и овај део своје историје.

Унапред хвала,
Милош Р. Петровић

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.