Између пописа становништва 1961. и 1971. године, Бор је забележио пораст становништва какав су ретко која места доживела у својој историји. Број од 18 496 Борана 1961. године, за једну деценију, нарастао је на 29 118, колико је забележено 1971. године. Реч је о порасту за 57,4%.
Из различитих крајева Југославије долазило се у нарастајући рударски центар. Бор је постао велико градилиште. Такав пораст и просперитет били су понос оновремене државе, те је о томе неретко извештавала штампа.
Дописник Политике из Бора био је Рајко Чукић. Новинар и песник који је више пута спомињан на фејсбук страници Упознајте Борски округ, не само због новинских чланака, већ и књига као што су ,,Приче о градитељима Ђердапа” или ,,Тамо где теку бакар и злато” које су сачувале репортаже из тог времена.
У тој деценији, између 1961. и 1971. године, источна Србија била је у жижи јавности. Захваљујући рудном богатству, расли су Бор и Мајданпек. Истовремено, ђердапска насеља доживљавала су судбоносне промене изградњом хидроенергетско-пловидбеног система ,,Ђердап”. Испратио је то Рајко Чукић.
Августа 1969. године, чланак ,,Какве станове желе радници” посветио је изградњи станова и новим навикама Борана. Текст је пропраћен фотографијом макете новог насеља на Трећем километру и анкетом која преноси бољи животни стандард:
,,Одговарајући на питање: какав вам стан највише одговара, 45 одсто анкетираних се определило за једнособан комфорни стан, 47 одсто за двособни и четири одсто за гарсоњеру, а известан број анкетираних радника жели двособне станове да замени за трособне. Да има ’луксузирања’ и одступања од онога што радници стварно желе, то је сигурно. Али, без једног озбиљнијег изучавања овог проблема, за које озбиљан материјал пружа спроведена анкета, веома је тешко рећи колике су димензије ових стамбених одступања.
На једној страни, радници су потпуно у праву када траже свој већи утицај на стамбену политику и изградњу станова који одговарају њиховом џепу, али се, на другој страни, поставља питање неће ли исти радници за коју годину, кад се даље буду измениле релације стандарда, захтевати веће и комфорније станове. А да се то заиста догађа, показују многи примери и у овој анкети. Пре неколико година ни случајно не би могло да се догоди да готово половина стамбено незбринутих тражи – двособне станове…”
Дневни лист ,,Политика”, 12.8.1969.