Кнежевина Србија, иако још увек неразвијена и без потпуне независности, спадала је у мали број земаља које су половином 19. века имале редовна мерења температуре ваздуха и развијену мрежу метеоролошких станица. Године 1855. у Србији тако је отворено двадесет метеоролошких станица, од којих су се две налазиле у Неготину и Мајданпеку. То су уједно биле једине метеоролошке станице у Тимочкој Крајини.
У Неготину је осматрања вршио управитељ гимназије, Ћира Мирковић, док је у Мајданпеку то чинио Максимилијан Хантен, рударски геометар. Са обзиром да је Хантен бележио температуру ваздуха сваког пуног сата од 6 ујутру до 23 часа увече, сматра се да је Мајданпек тада имао вероватно најпотпуније осматрање температуре ваздуха у целој Европи.
Када је, пак, реч о самим временским приликама, након првих годину дана осматрања широм земље, Владимир Јакшић, пионир метеоролошких мерења у Србији, забележио је: ,,Лозница, која је под утицајем топлих југозападних ветрова, има најблажи месец децембар, а Мајданпек најоштрији, јер је и најузвишенијиˮ.
Како је Мајданпек имао најпотпунија мерења, тако су о њему доступни готово сви метеоролошки подаци из тог периода. Између осталог, у Мајданпеку је измерена и највиша релативна влажност, од 11 насеља у којима је она мерена.
