Као скривени златник у благу источне Србије дуго је сијао Бор. Овдашње рудно богатство о коме се приповедало изашло је на видело 1903. године. Уједно, значај источне Србије, која је одвећ била позната по рудоносном Мајданпеку, немерљиво је увећан. Краљевина Србија је са већом пажњом почела да гледа свој исток као покретач развоја. У томе није била једина. Имајући Французе за власнике рудника, Бор је својим богатством постао познат и Француској.

Према истраживању инжењера Франца Дровеника, изнетом у јубиларној публикацији ,,Бор 1903-1953ˮ поводом пола века рударења, производња у овдашњем руднику бележила је енормни раст већ у првим годинама. У 1904/1905. износила је 5500 тона руде, да би се 1908/1909. попела на 75 900 тона. До 1913/1914. нарасла је на 142 500 тона руде.

Управо 1914. године почео је Први светски рат. Јесен 1915. донела је слом Србије и окупацију. Аустро-Угарска и Бугарска поделиле су Краљевину Србију. Западни предели припали су Аустро-Угарској, док су источни Бугарској. Ипак, не сасвим. Место које је најпре довело до спорења, био је Бор.

Свесне овдашњег рудног богатства, чланице Централних сила желеле су Бор. Иако је територијално припао Бугарској, Немачка је због својих потреба себе видела као поседника Бора. Премда ни Аустро-Угарска није била спремна да га се олако одрекне. У јагми за рудником у Бору, иако је био рат, суделовали су и француски и швајцарски деоничари који су истицали Хашке конвенције, односно пређашње имовинско право и међународно право.

За позадину илустрације коришћено уље на платну Адолфа Кауфмана са мотивом Бора из 1911. године, раније објављено на фејсбук страници Упознајте Борски округ.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.