Кнез Милош Обреновић издваја се као један од најзначајнијих владара за источну Србију. Током његове владавине враћене су отргнуте нахије, међу којима су биле Крајина са Кључем и Црна Река. Несумњиво је утицао да Неготин буде један од најзначајнијих градова Кнежевине Србије, имајући и знатно веће планове о неоствареном Новом Неготину на Дунаву, такође је преселио Пореч са речног острва на обалу и тиме створио Милановац, али и сврстао Брестовачку бању међу пионире бањског туризма у Србији.

Једно овдашње место настало је непосредним ангажовањем кнеза Милоша. Реч је о Михајловцу, крајинском селу на Дунаву. Премда је раније у историји тај простор био насељен, почетком 19. века био је пуст. Најближе насеље било је на оближњем Великом острву. Године 1833. Неготинска Крајина ушла је у састав Кнежевине Србије, али не и споменуто речно острво које је припало прекодунавској Кнежевини Влашкој.

Онoвремени Великоострвљани обраћали су се кнезу Милошу од 1831. са жељом да Велико острво припадне Кнежевини Србији, страхујући од бојара из Влашке. Како припајање није остварено, кнез је понудио Великоострвљанима да напусте острво и пређу у Србију. Мада је било речи и о Црној Реци, прешавши реку населили су српску обалу Дунава.

Подаци изнети у Споменици Тимочке епархије 1834-1934 наводе да је простор будућег села припадао попу Јовану из Јабуковца. Кнез Милош је откупио ово имање и 1833. отпочео пресељење. Иако је из Кнежевине Влашке било покушаја да се задрже житељи острва, у току 1833. и 1834. створено је ново насеље на обали Кнежевине Србије.

Српски кнез је мештане ослободио скоро свих пореза за наредне три године, а пролећа 1834. унајмио је мајсторе и писао неготинском капетану да пронађе простор за изградњу цркве. Већ у позну јесен црква је била изграђена. Недуго затим, 1836. године Михајловац је добио и школу, другу најстарију на простору данашње општине Неготин и једну од старијих у овоме крају.

Према истраживању историчара Милоша Петровића, већ на попису 1834. године Михајловац је био седмо најнасељеније место окружја Крајинског.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.