Kladovo je od svoga nastanka poznato kao mesto na Dunavu. Teško je zamisliti život Kladovljana bez najznačajnije evropske reke da teče severno od njihovog grada. Ipak, postojao je jedan kratak period kada je Dunav tekao južno od teritorije današnjeg Kladova. Bilo je to delo ljudskih ruku, to jest, delo jednih od najvećih graditelja u istoriji, Rimljana

Iako na ovom toku neuporedivo mirniji nego kilometrima uzvodno, Dunav je predstavljao ozbiljnu prepreku izgradnji Trajanovog mosta, svojevremeno najvećeg mosta na svetu. Međutim, nasuprot Dunavu stajalo je veliko znanje Apolodora iz Damaska, najvećeg rimskog arhitekte i graditelja mosta. Poslužila je tehnika koja se smatra dostignućem Taleta iz Mileta, a koju su Rimljani ovom prilikom adaptirali. Reč je o tehnici izmeštanja toka reke.

Sa obzirom na pogodan reljef, peskovitno dno i ostrvo Šimijan, Apolodor je iskoristio trenutni nizak vodostaj da nedaleko od današnje kladovske tvrđave Fetislam prokopa kanal kojim će kroz ključku ravnicu sve do Male Vrbice, dva kilometra nizvodno od gradnje mosta, teći Dunav novim tokom, da bi se kod sela vraćao na svoje prvobitno mesto.

Ovim poduhvatom omogućeno je da se stubovi mostova grade na suvom. Tačnije, polovina od svih stubova, dok je za izgradnju druge polovine korišćen isti metod, samo na drugoj strani Dunava. Pored toga što o ovome svedoče spisi sačuvani iz tog perioda, kao što su izveštaji rimskih istoričara Diona Kasija i Polibija, uspomena na ovaj veliki poduhvat ostala je i u reljefu Kladova i okoline.

Profesor istorije Miloš Petrović, proveo je detinjstvo u Donjem Milanovcu. Srednju školu završio je u Požarevcu a Filozovski fakultet u Beogradu. Trenutno je na masteru. Pored obaveza na fakultetu, volontirao je u Klubu saradnika Narodnog muzeja, Pedagoškom muzeju i Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. Uređuje FaceBook stranicu „Upoznajte Borski okrug“, piše za Portal mladih kao i za časopise kulturno-istorijskog karaktera.