Србија, иако континентална земља, крије велики број места идеалних за бег од високих температура. Више него други окрузи у њој, Борски округ може се похвалити воденим површинама које скупа са плажама и зеленилом могу парирати приморским местима. Делом захваљујући природи, која му је подарила најдужи ток Дунава од свих округа у земљи, али делом и достигнућима човека која се огледају у укроћеном Дунаву и језеру насталом на зеленим падинама планина.

Једна од најпознатијих подунавских плажа у Србији и, уз популарни новосадски Штранд, најдужа, јесте плажа у Кладову. Налази се готово у самом центру и неколико метара је удаљена од хотела Аквастар Денјуб и хотела Ђердап, са којима је повезана шеталиштем дуж кеја. Плажа је пешчана и дугачка чак 500 метара, тако да су на њој место нашли и терен за одбојку на песку и тушеви. Њена велика погодност јесте то што је овдашњи Дунав изразито миран и чист, са обзиром да се плажа налази свега 9 километара низводно од бране ХЕПС Ђердап I, која Дунав претвара у језеро и задржава све непожељно што река може понети са собом. До друге обале има око 870 метара, те се са плаже пружа поглед на румунски град Дробета-Турну Северин.

Нешто узводније налази се Доњи Милановац, коме је плажа такође један од главних симбола. Налази се на самом улазу у ову подунавску варош, дуж Ђердапске магистрале, из правца Београда. Уз плажу, са десне стране, налазе се кућа капетана Тенке, у којој је канцеларија Туристичке организације општине Мајданпек, и кућа капетана Мише. Са леве стране је уређено шеталиште, дугачко 400 метара. Мада је знатно краћа од кладовске, дужине око 90 метара, плажа је пешчана, са дрвеним сунцобранима и великим бројем бесплатних лежаљки. На плажи је смештен и мали амфитеатар, идеалан за журке и мање наступе, као и терен за одбојку на песку, туш и уређени тоалети. Не треба заборавити да је Дунав овде Ђердапско језеро, тако да је вода мирна, док је његова ширина око 2 километра. Премда је плажа смештена у малом заливу и окренута ка западу, те гледа на други крај Доњомилановчке котлине, дугачке 10 километара, чиме на тренутак одаје утисак мора. Поред плаже се налази и 80 метара дугачка марина за чамце и бродиће, која је такође идеално место за сунчање и купање.

Када је реч о општини Неготин, она се поноси плажом на Кусјаку, насељу око 10 километара удаљеном од самог Неготина. Плажа је мирна, далеко од вреве мештана, пешчана и дугачка 385 метара. Као и код поменуте претходне две, и овде је реч о језерској плажи, иако је на Дунаву. Наиме, само 1 километар низводно налази се брана Ђердапа II, која успорава ток Дунава. До румунске обале има више од 2 километра, међутим, она се одавде не види. Заправо, са друге стране воде, на 700 метара раздаљине, налази се речно острво које припада Румунији и које пружа поглед на равничарско зеленило. Кусјачка плажа своју популарност дугује и бројним мото скуповима.

Свакако најпознатије купалиште округа које није на Дунаву, јесте Борско језеро. Налази се недалеко од Бора и настало је вештачким путем 1959. године, акумулацијом трију планинских речица. Тада се није претпостављало да ће постати туристички драгуљ. На Борском језеру се налази неколико плажа, од којих је једна код хотела Језеро, са његове источне стране, дужине 70 метара, док се друга, познатија налази западно од њега, недалеко од Вертига, и дугачка је 230 метара. Уживање на овим плажама чини посебним то што су окружене зеленилом и брдима. Уједно, Борско језеро нуди и терене за одбојку, кошарку, фудбал, рукомет и тенис, али и ауто камп. Како се језеро налази на 438 метара надморске висине, температуре овде нису високе као у граду, те је и вода освежавајућа.

Поред споменуте четири плаже, од којих се свака налази у једној општини, односно граду, Борски округ нуди још купалишта. Најпре треба издвојити плажу у Текији, дугачку 200 метара, као и оне у Брзој Паланци, Поречком заливу и Корбову, које чине само део прибежишта од врелих дана у овом делу источне Србије.

Фото: Марица Кицушић, ТО Бор, Nena & Rale Rooms, ТО Кладово

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.