Iako već dugo vremena sinonim za rudarstvo u Borskom okrugu, ali i u celoj Srbiji, predstavljaju Majdanpek i Bor, rudnika je bilo i u drugim mestima ove oblasti. Iako bi se iz današnjeg ugla teško pretpostavilo, svoju rudarsku prošlost imala je i Brza Palanka. Na 6 kilometara od ove podunavske varošice, iznad sela Reka, u periodu od 1885. do 1924. godine ležao je rudnik Aliksar.

Prva istraživanja i eksploataciju brzopalanačkog rudnika vodio je Žan Ajterhagen iz Belgije, sa Vasom Sokolovićem iz Beograda. Iz belgijskih ruku Aliksar je prešao u ruke Ministarstva narodne privrede Kraljevine Srbije, pred početak balkanskih ratova preuzelo ga je Srpsko brodarsko društvo, a tokom Prvog svetskog rata rudnikom su upravljali okupatorske snage iz Bugarske. Po okončanju rata i povratka rudnika u okrilje novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, radi obnove dovedeni su iskusni rudari iz Bosne i Majdanpeka.

Rudnik Aliksar je u teškim uslovima poslovao do 1924. godine. Tokom svog postojanja, budući da je reč o rudniku kamenog uglja, izvezeno je 53 442 tone ove rude. Mada je ovdašnjem uglju pripisivan visok kvalitet, uz koji su išli i drugi povoljni uslovi, poput mogućnosti korišćenja Dunava, kao najisplativije saobraćajnice, za šta su interes iskazivale i parobrodske kompanije, brzopalanački rudnik nije poživeo ni pola veka.

Profesor istorije Miloš Petrović, proveo je detinjstvo u Donjem Milanovcu. Srednju školu završio je u Požarevcu a Filozovski fakultet u Beogradu. Trenutno je na masteru. Pored obaveza na fakultetu, volontirao je u Klubu saradnika Narodnog muzeja, Pedagoškom muzeju i Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. Uređuje FaceBook stranicu „Upoznajte Borski okrug“, piše za Portal mladih kao i za časopise kulturno-istorijskog karaktera.