На попису становништва 1910. године у Бору је забележено 2116 присутних становника. Била је то невелика насељеност, али насељеност која се тих година убрзано увећавала. Споменути попис био је први попис становништва Краљевине Србије након судбоносних дешавања за Борски рудник 1903-1904. године и умногоме је показао да некада омалено село у сваком погледу постаје варош.

Захваљујући Француском друштву Борских рудника, исте године започета је изградња православне цркве. Онако како цркве многим насељима у Србији представљају место окупљања, тако је простор око борске цркве постао стециште људи из околине. Први је то овековечио аустријски сликар Адолф Кауфман који је, поред Борског рудника, осликао цркву крај које се окупио локални живаљ. Слика је постала и мотив разгледнице, раније објављене на фејсбук страници Упознајте Борски округ.

Борска црква Светог Ђорђа је завршена 1912. године и на Ђурђевдан освештана од стране епископа тимочког Мелентија и митрополита српског Димитрија. Реч је о периоду пре него што је обновљена Пећка патријаршија 1920. године, те је митрополит Димитрије као архиепископ београдски и митрополит Србије тада представљао највишег црквеног поглавара у Србији. Управо је он 1920. и постао први патријарх обновљене патријаршије.

Тако је наизглед омалени Бор посетило највише црквено лице и будући патријарх. Међутим, није то била једина истакнута и историјска личност у Бору тог Ђурђевдана 1912. године. Према истраживањима историчара Милоша Петровића, која потврђује и Споменица Тимочке епархије 1834-1934, освештању првог борског православног храма присуствовао је српски принц и престолонаследник Александар Карађорђевић, касније југословенски краљ.

Податак који потврђује да је Бор веома брзо нарастао не само у погледу привреде и становништва, већ и значаја у оквиру целе Србије. Било је потребно мање од деценије након отварања рудника да се у једном дану у Бору окупе највиши поглавар православне цркве у Краљевини Србији и српски принц. Мало се места могло похвалити тиме.

На илустрацији приказана стара борска црква Светог Ђорђа, која се од 1939. налази у Брестовцу, са фотографије Народне библиотеке Бор. У горњем левом углу Димитрије Павловић као епископ шабачки, потом митрополит Србије и патријарх српски. Десно Aлександар I Карађорђевић.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.