Пре 61 годину, 30.8.1960. археолог Обрад Кујовић и апсолвент архитектуре Ивица Костић недалеко од Доњег Милановца, западно од ушћа Бољетинске реке у Дунав, открили су велики број изломљених керамичких посуда. Реч је било праисторијском локалитету, у то време још увек непознатом.
На темељу овог открића, августа 1965. археолог Драгослав Срејовић започео је ископовање и изучавање недовољно познатог локалитета. Две године потом, 16.8.1967. обелодањен је археолошки локалитет по коме ће јединствена мезолитска култура бити названа ,,Лепенски Вир” – откриће које су тога дана пренели бројни новински чланци, раније цитирани на фејсбук страници Упознајте Борски округ.
Опсежна археолошка ископавања на Ђердапу, према истраживањима историчара Милоша Петровића, још 1958. године започела је група сарадника Археолошког института предвођена Душанком Вучковић-Тодоровић. Првобитно је истраживан локалитет Велики Градац, односно римска ,,Талијата” и предео на коме је потом подигнут нови Доњи Милановац. Простор истраживања одатле се проширио и пре потписивања споразума о изградњи ХЕПС ,,Ђердап” 30.11.1963. године.
Тако је већ крајем августа 1960. археолог Обрад Кујовић, потпомогнут будућим архитектом Ивицом Костићем, стигао до тешко доступног приобаља Дунава крај стене Лепене и надомак Бољетина. Према записима у дневнику Обрада Кујовића, значајну улогу одиграо је Илија Петровић, седамдесеттрогодишњи Бољетинац са оближњим имањем, који је пренео веровање да је на том месту нешто постојало у прошлости.
Иако је окружење било видно богато наслеђем из времена Римског царства, о коме је писано и вековима уназад, археолог Обрад Кујовић је на основу налаза увидео да је реч о праисторијском локалитету. На основу документације која је тада настала, али и захваљујући контакту са Обрадом Кујовићем, изродило се интересовање Драгослава Срејовића да се споменути локалитет детаљније истражи.
Све оно што је потом уследило познато је археолошким круговима широм света, најпре због значаја Лепенског Вира. Са друге стране, сам предисторијат мање је познат и превасходно је посведочен у дневнику археолошких ископавања који је водио археолог Обрад Кујовић. Споменути дневник данас чува Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу ,,Адлигат”.
Фотографију у илустрацији, на којој су приказане скулптуре ,,Данубиус” и ,,Прародитељка”, снимио Драгослав Срејовић 1972. године.