Чест мотив на снимцима Ђердапске клисуре јесте манастир Мраконија на румунској обали Дунава, основан 1995. године на месту некадашње сигналне станице и у спомен на манастир који је постојао на простору потопљеном изградњом ХЕПС ,,Ђердап I”. Историјат овог данас женског манастира, који носи име речице која се улива у Дунав, наводи да је првобитни манастир највероватније подигнут средином 15. века.
У том делу Ђердапа, али на супротној обали, постојала је хришћанска богомоља и раније. Приликом археолошких истраживања која су претходила настанку Ђердапског језера, на простору Пецке баре констатована су три археолошка локалитета – праисторијски, антички и средњовековни. Остаци средњовековне цркве, димензија 11,60 х 5 метара, откривени су на локалитету Мала Пољана.
Претпоставља се да је црква подигнута крајем 14. или почетком 15. века. Период настанка одређен је на основу пронађене керамике, новца и фрагмената фресака. На илустрацији је приказан фрагмент фреске сачуван на зидној опеци, један од средњовековних налаза међу многобројнијим праисторијским и античким предметима Археолошког музеја Ђердапа у Кладову који су неретко објављивани на фејсбук страници Упознајте Борски округ.
На фрагменту фреске, димензија 20,5 х 11,5 х 16 центиметара, представљено је људско лице са тамним очима и тамном косом. Иако је то тек мањи део, препознаје се вешта израда у малтеру, бојеном кречу и глини. Сасвим лево, уочљива је бордура бордо боје, док је изнад приказане особе бордура црне боје.
Археолошкиње Душица Минић и Славенка Ерцеговић-Павловић ретроспективно су пренеле у Старинару 33-34 (за 1982/83. годину) да су ретки фрагменти фресака пронађени у шуту. Иако малих димензија, на њима су такође уочени различити геометријски мотиви, ликови светитеља и слова беле боје.
Свест о богатој прошлости Ђердапа јесте постојала, али су тих 1960-их нова археолошка открића неретко засењивала претходна. То се осликава и у томе што су 28 304 000 динара издвојена за заштиту овдашњих споменика 1965. године, већ наредне 1966. нарасла на 61 500 000 динара, према истраживањима историчара Милоша Петровића. Сензационална открића из праисторије, очување римског наслеђа и трка са временом утицали су на то да средњовековни налази остану помало заборављени.
Испод фрагмента фреске приказана је основа цркве, објављена такође у Старинару 33-34.