О Бору у 20. веку написан је импозантан број радова. Преображај села у урбани привредни центар, какав Србија раније није видела, био је непресушна инспирација историчарима, етнолозима и хроничарима.
Ту се убраја и Крушевљанка, рођена у Нишу, која је свим срцем постала Боранка – Живка Ромелић, дугогодишњи борски кустос и етнолог са бројним радовима о овоме крају. Као аутор поносито истичем, такође један од најранијих пратилаца фејсбук странице Упознајте Борски округ.
Место названо по четинару, а као град изникло из руде, пригрлило је и придошле из далеких крајева. Многи су потом отишли, али им је спој копа, зеленила и солитера остајао у сећањима. Деценија и по довољна је била Живки Ромелић да јој Бор остане доживотна инспирација.
Читавих 28 година од одласка из града који је напустила само физички, а две пред смрт, на крају дела ,,О рударској култури у Боруˮ написала је:
,,Једно од битних обележја рударског менталитета је високо развијен осећај солидарности и заједништва, који је проистекао из ризичности бављења овим послом. У сфери заштите, презентације и укупне валоризације културноисторијских добара, поред досадашњих резултата, чине се даљи кораци.
Део стамбених објеката, који су грађени у тзв. Новој колонији, реновирани су и претворени у трговинске или угоститељске објекте. Један број предмета техничке културе из рудничког фундуса, као што су стари вагонети, машине или камиони дампери, изложени су на неколико места у граду, под патронатом Музеја рударства и металургије.
Вишедеценијска Ликовна колонија Бакар, такође у организацији борског Музеја, окупља уметнике вајаре из целе земље, који стварају своја дела у бронзи и која су изложена на улицама града. Транспоновање рударског производа, као што је бакар, у уметничку форму, представља истинску нову димензију у оплемењавању радног и животног простора становника Бора, пре свега за нове генерације које своју перспективу виде у свом родном граду.
Даљом ревитализацијом појединих објеката и амбијенталних целина, као и проучавањем и заштитом нематеријалног наслеђа, учинио би се значајан допринос у заштити културноисторијских добара уопште, али и једне континуиране, традиционалне делатности, која је део културног наслеђа Бора и североисточне Србије, и као таква чини ове просторе у културолошком смислу, препознатљивим.ˮ
Живка Ромелић (28.8.1950-25.1.2019)
Фото: Стари центар 1950-их