Златара Мајданпек настала је као фабрика чији је циљ био да се овдашње рудно богатство прерађује на простору на коме је и ископано. Свечани почетак рада обележен је 28.11.1970. године, док су први производи продати непуна два месеца касније. У почетку је то био накит попут прстенова, наруквица и ланчића.

Године 1972. израђен је први златник. Био је то златник са ликом кнеза Лазара. Пратећи раст целокупног Рударско-топионичарског басена Бор, расла је и Златара Мајданпек. У част обележавања бројних јубилеја значајних за тадашњу Југославију, управо су у Мајданпеку израђивани разноврсни златници.

Велико признање Златари Мајданпек указано је 1977. године када јој је додељен задатак да изради Штафету младости. О општем развоју ИПМ-а, у чијем су саставу такође били нешто млађи Мегапласт (1973) и ФЕП (1976), више пута је писано на фејсбук страници Упознајте Борски округ. Тај развој умногоме је био заснован на извозу.

Производи Златаре извозили су се у далеке земље, па и у оне које су тада постајале једне од најбогатијих у свету. О једном такву извозу писале су Мајданпечке новине 1979. године. Према истраживању историчара Милоша Петровића, Златара Мајданпек је у том периоду бројала 403 запослена радника, од чега је 80% њих имало мање од 27 година.

Чланак под именом ,,Златници за Кувајтˮ, који је објављен на насловници Мајданпечких новина 2.3.1979. године, навео је:

,,Радници Златаре у Мајданпеку ће ове и идуће године, за потребе Кувајта израдити 2.000 колекција златника у вредности од 10 милиона долара.

– Колекција ће имати 14 апоена од чистог злата и на њима ће се налазити ликови некадашњих владара ове земље – рекао је Зарије Илић, председник Пословодног одбора Индустрије за прераду племенитих метала, пластике и метала у Мајданпеку. Недавно нам је слична понуда стигла и из Саудијске Арабијеˮ.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.