Државна публикација позната као ,,шематизамˮ први пут је одштампана 1853. године под именом ,,Календар са шематизмом Књажевства Србијеˮ. Идеја је настала још 1839. године, док су незванични облици први пут штампани 1851. (Народни календар ,,Шумадинацˮ и крајем године у ,,Србским новинамаˮ). Реч је о значајном историјском извору, отуд неретко спомињаном на фејсбук страници Упознајте Борски округ.

Штампани су једном годишње. Поред пописа државних и црквених службеника, износили су најбитније податке о установама и догађајима. Од издања за 1867. до издања за 1875. годину, према истраживању историчара Милоша Петровића, изношени су подаци о важном народном окупљању за културну историју Србије, названом ,,панађурˮ или ,,вашарˮ.

Објављиван је списак најважнијих вашара, који прве три године није мењан. Од 41 издвојеног места, три су била из овог округа: Доњи Милановац (6. октобар), Кладово (15. август) и Неготин (8. септембар).

Реч је о верским празницима као и данас, али по јулијанском календару који је тада званично користила Кнежевина Србија.

Неготински вашар један је од најпознатијих у Србији. Поједини извори га спомињу још 1825. године, пре прикључења Кнежевини која је вашаре законски озваничила 1839. године. Данас у Неготину постоје три вашара. У шематизму је наведен најстарији, Малогоспојински вашар 8. септембра, на празник Мале Госпојине, односно Рођења Пресвете Богородице по јулијанским календару, док је по грегоријанском то 21. септембар. Званично је још тада трајао три дана.

Кладовски вашар је такође још увек жив. Као и на датој страници шематизма, највећи вашар у Кладову одржава се и данас на празник Велике Госпојине, односно Успења Пресвете Богородице. По јулијанском календару то је 15. август, док је по грегоријанском 28. август. Трајао је три дана.

Доњомилановачки вашар наведен је 6. октобра, на празник Светог апостола Томе који се по новом, грегоријанском календару прославља 19. октобра. Трајао је такође три дана. Доњи Милановац је, међутим, донедавно био најпре познат по Видовданском вашару. Нажалост, за разлику од Неготина и Кладова, ова ђердапска варош, некада уврштена у места са најважнијим вашарима, остала је без иједног.

За позадину илустрације коришћена фотографија неготинског вашара из 1940. године, део збирке Историјског архива Неготин.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.