На данашњи дан 2017. године, из идеје историчара заљубљеног у завичај, рођена је фејсбук страница Упознајте Борски округ. Навршена је и четврта година, објављено је више стотине текстова, а циљ је остао исти. Циљ проистекао из жеље да се од Злота до Корбова и од Бољетина до Кобишнице сазна више о завичају, али да се и другима покажу богатства овог дела источне Србије.
Неготинска Крајина, Кључ, Пореч и Бор са околином крупним су словима забележени у историји. Потребно је било тек скинути прашину са тих слова и показати ризницу прошлости. Овдашња демографски мала насеља итекако су велика по другим мерилима. Није било тешко представити Рудну Главу, познату светским археолозима, или Костол, чувен по Трајановом мосту, или било које наизглед мало место, попут Горњана, Радујевца, Михајловца или Голубиња, које крије богату прошлост.
Лепенски Вир, Праурија, Лазарева пећина, Шаркамен, Трајанова табла или утврђења, од бројних римских до Форт Елизабета и Фетислама, немогуће је све набројати. Али увек треба истицати:
– Мајданпек није градић из прошлог или претпрошлог века, његово је име истицано и на картама Османског царства и Хабзбуршке монархије.
– Неготин је онај источни стуб у обнављању српске државности. Хајдук Вељко, Мокрањац, Ђорђе Станојевић и бројни спомињани генерали само су део тога.
– Бор није само ,,град рудник”, већ скупа са Кривељом крије историју која сеже у античко доба, о чему је тек зачета прича.
– Доњи Милановац, Текија, Кладово, Брза Паланка, Прахово, сви баштине пребогато наслеђе Римског царства, али и каснијих цивилизација, што је било непресушна тема.
– Градили су овде цареви, краљеви, султани, знао је то и кнез Милош када је овде стварао историју.
Немогуће је сажети све исписано током четири године. Много тога је речено, али много и чека да буде речено. Како је аутор историчар, најчешћа тема јесте била прошлост, али разнолика. Од уметничких вредности праисторијских статуета овде пронађених, па до спортских успеха савременог доба, јер толико разноврсних прича крије овај округ. Историчару у таквом завичају није тешко да пронађе инспирацију. Међутим, инспирација не би била довољна без пратилаца.
Истакао бих да су дугогодишњи и највернији пратиоци углавном људи које не познајем лично. Ипак, после толика година подршке и узајамног дељења знања, мало је рећи да све сматрам правим пријатељима. Захваљујући вама ова фејсбук страница постоји оволико дуго.
Још једно хвала,
Милош Р. Петровић