О посебном положају Неготинске Крајине унутар Османског царства говоре оскудни историјски извори, најпре у виду сведочанстава о кнежевској породици Карапанџићима, који су добивши од султана привилеговани положај уједно донели повољности Неготинској Крајини. Мада постоји више тумачења, та тема јесте раније опширније обрађивана на фејсбук страници Упознајте Борски округ. Неоспорно, Карапанџићи су били породица којој је положај крајинског обор-кнеза био наследан.
До 1811. када је Хајдук Вељко постао крајински војвода, представљали су најутицајније овдашње личности. Чувена породица није могла да промакне Вуку Стефановићу Караџићу, који их је, као и Неготинску Крајину и Хајдук Вељка, познавао и забележио у својим списима. Из крајинске кнежевске породице неретко је спомињао некога кога није лично познавао и ко заправо није био Карапанџић, али ни Крајинац. Чак и деценијама касније, према истраживању историчара Милоша Петровића, земунски часопис ,,Подунавка” 1858. године у 38. броју објавио је Вуков чланак о Неготинској Крајини и Данилу Алексијевићу.
Данило је рођен око 1770. у сремском селу Војка. Као млад и леп момак, дошао је у Неготин и постао писар обор-кнезу Илији Карапанџићу. Након Илијине смрти око 1785. године, оженио се његовом удовицом, потом придобио Турке и видинског епископа да њега признају за обор-кнеза уместо млађег Илијиног брата Станка Карапанџића. Након смрти своје и претходно Илијине супруге, како би остао обор-кнез и међу Карапанџићима, оженио је управо Станкову ћерку, упркос његовом противљењу.
Током Аустријско-турског рата 1788-1791, Крајином су завладали Аустријанци, односно Хабзбурзи, али је Данило остао у локалној власти поставши комесар. Године 1791, након мира и аустријског повлачења, очекујући награду за ратне заслуге отишао је у аустријски Банат. Легитимном крајинском обор-кнезу Станку Карапанџићу враћен је кнежевски положај. Истовремено, ненаграђени Данило настанио се у Оршави настављујући да живи богато. Овога пута је богатство стицао ковањем лажног новца. Када је откривен, пребегао је назад у Османско царство и Неготин.
У садејству са видинским пашом Пазваноглуом, још једном је постао крајински обор-кнез свргнувши Станка Карапанџића. Тек је доласком војске султана Селима III пред Видин 1796. године, због одметнутог Пазваноглуа, Станко Карапанџић покренуо питање правде. Након саге око крајинског кнештва која је потрајала дуже од деценије, османска власт је 1798. погубила Данила Алексијевића, док је Станку враћен положај обор-кнеза.