Пре 42 године, 27.6.1979. Доњи Милановац је био домаћин ,,Игара без граница (Jeux Sans Frontières)ˮ, европског забавног тамичења у организацији Европске радиодифузне уније, такође познате по такмичењу ,,Песма Евровизијеˮ. Игре без граница одржавале су се од 1965. до 1999. године, са паузом између 1982. и 1988. године. Југославија је први пут учествовала 1978. године.

Свака држава била је домаћин једне рунде. У Југославији, која је учествовала шест пута, одржаване су у 5 градова. Први пут 1978. у Београду, тачније у Земуну на платоу испред хотела ,,Југославијаˮ, а већ следеће, 1979. године домаћин је био Доњи Милановац, који се тиме сврстао у ред одабраних југословенских градова, заједно са Београдом (Земун и Ташмајдан), Порторожом, Пулом и Врњачком Бањом.

Године 1979. учествовало је осам држава: Белгија, Велика Британија, Западна Немачка, Италија, Португал, Француска, Швајцарска и Југославија. Доњи Милановац је био трећи домаћин по реду, уједно и победник те рунде.

Прво надметање одржано је у швајцарском граду Аскони 29. маја, друго у француском граду Сен Годенсу 13. јуна, док су након Доњег Милановца домаћини били италијански град Кјођа 11. јула, белгијска престоница Брисел 25. јула, западнонемачка престоница Бон 8. августа, британски град Сент Олбанс 21. августа и португалски град Есторил 5. септембра. Финално вече одржано је у француском граду Бордоу 19. септембра.

Водитељи надметања у доњомилановачком парку крај Дунава били су Дуња Ланго, Драган Никитовић и Миња Субота, уз присуство судијског пара из Швајцарске који су чинили Ђенаро Оливијери и Гвидо Панкалди. Са темом ,,Лова и риболоваˮ, одиграно је осам игара и финална ,,фил ружˮ игра. Називи игара, према истраживању историчара Милоша Петровића, гласили су: Рибља чорба, Сафари лов, Ловац и мамут, Гладни меда, Лов на зечеве, Лисица и кокошка, Лептир и цвет, Црвенкапа и вук и финална Весела ловачка пушка (фил руж).

Трећа игра по реду ,,Ловац и мамутˮ приказана је снимцима у илустрацији. Скулптуре мамута коришћене у њој остале су Доњем Милановцу и након такмичења да подсећају на време када је био центар забаве у Европи.

Највише победа у Играма без граница остварила је Западна Немачка (6), док је највише учешћа имала Италија која је учествовала свих 30 сезона. Године 1992. учешћем Туниса премашене су границе Европе. Југославија никада није била победник тамичења, али су екипе Зрењањина 1979. и Бора 1990. године освојиле друго место.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.