О наглом развоју Мајданпека шездесетих година прошлога века више је пута писано на фејсбук страници Упознајте Борски округ. Не без разлога, реч је о преображају какав је Србија ретко када могла да види. Било је то подстакнуто почетком рада обновљеног Рудника бакра Мајданпек 1961. године, када је такође извршен попис становништва.

Те године је у Мајданпеку забележено 3746 становника. Поред крајолика који се мењао, тиме што су рударски објекти замењивани савременим зградама, живот у долини Малог Пека све више је подсећао на градску вреву много већих насеља. Тако је за само 10 година, до следећег пописа, Мајданпек повећао број становника за више од 100% и 1971. године забележио 8065.

Тиме је сврстан у градска насеља са процентуално највећим порастом становништва те деценије. Не чуди да је тада добио надимак ,,Српски Елдорадоˮ, по миту о богатом домородачком насељу у Јужној Америци. Са обзиром на то да је изникао на лежиштима племенитих метала, усред најшумовитије општине у Србији, Мајданпек је за многе представљао далеки златни град скривен шумама попут Елдорада у амазонским прашумама.

Попис становништва из 1971. осликава прилив становништва из свих крајева Југославије. Забележено је 176 Црногораца, 170 Хрвата, 53 Словенаца, 47 Муслимана, 45 Македонаца, 40 Албанаца, као и 182 изјашњена Југословена. Надимак ,,Српски Елдорадоˮ оправдан је и Златаром Мајданпек која је 28.11.1970. пуштена у рад.

Према истраживању историчара Милоша Петровића, у периоду од 1961. до 1971. број мајданпечких домаћинстава безмало је утростручен. На попису 1961. године било је 1116 домаћинстава, док их је деценију касније било 3127. Најпре се то испољило у изградњи вишеспратних стамбених објеката који су Мајданпек убрзо начинили ,,градићем солитераˮ.

У горњем делу илустрације приказан је Мајданпек из 1962. године, фотографија Историјског архива Неготин. Испод тога је разгледница настала тек неколико година касније, а на којој три фотографије сведоче о бројним објектима изграђеним у међувремену.