Мајданпек је једно од оних места са дугом историјом која се често занемарује. Истина је да су мајданпечки солитери израсли у другој половини 20. века, када је и значајно повећан број становника, међутим, ово место баштини богату историју. Она сеже од далеке, праисторијске Праурије, преко значајне улоге у рударству Османског царства и Хабзбуршке монархије, до данашњих солитера.

Мало је насеља у Србији која су се толико често гасила и расла. Мајданпек какав познајемо оживео је средином 19. века. Године 1853. добио је статус вароши, односно градског насеља по данашњим мерилима, о чему је писано на страници Упознајте Борски округ. У наредним годинама изникла је богомоља јединственог архитектонског изгледа, црква Светих апостола Петра и Павла саграђена између 1856. и 1858. године.

Иако се о њеном историјату често говори, ретко се спомиње да су под Старицом и пре тога постојале цркве. Постојећа црква заменила је црквицу-капелу подигнуту 1835. захваљујући кнезу Милошу. Међутим, и век раније Мајданпек је имао своју богомољу, знатно пре коначног ослобођења од Османског царства.

У периоду од 1718. до 1739. Хабзбуршка монархија завладала је овим простором протеравши Османлије. Пожаревачки ексарх је тих година, тачније почетком 1734. посетио мајданпечку цркву, записавши да је настала 1725. и да је саграђена од камена, ниска, са пространим олтаром, светом трпезом од камена, покривена даском, без свода, те кровом изнад кога су два дрвена крста. Унутра је била непатосана, са архијерејским столом и још 24 мања у мушкој цркви.

За разлику од данашњег храма, тадашњи је био посвећен Светим архангелима Михаилу и Гаврилу. У запису из 1734. као свештеник спомиње се Шарбан, док је у црквеној ћелији живео калуђер Јоаникије. Приликом визитације 1735. године забележен је и путујући калуђер Пајсије са једним учитељем Русином који је подучавао око 12 ученика.

Године 1738. Османлије су порушиле цркву. Сачувани подаци о њој обелодањени су у Споменици Тимочке епархије из 1934. године.

Фотографија у илустрацији: Савремени Мајданпек у јеку изградње, Музеј у Мајданпеку

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.