11.1. по јулијанском и 23.1.1859. године по новом, грегоријанском календару, кнез Милош Обреновић је, након изгнанства из домовине од скоро две деценије, започео свој повратак на чело Кнежевине Србије искрцавши се на пристаништу у Радујевцу. Повратку је претходила скупштина Кнежевине, у историографији запамћена као Светоандрејска скупштина, сазвана на празник Светог Андреја 1858. године. Председник скупштине био је капетан Миша Анастасијевић, чувени Доњомилановчанин.

Скупштина је збацила дотадашњег владара, кнеза Александра Карађорђевића, који је на челу Србије био 16 година, и донела решење о враћању кнеза Милоша на власт. Тим поводом родоначелник династије Обреновић је за повратак изабрао Радујевац, тада највеће крајинско пристаниште на Дунаву, из кога је потом обишао оближњи Неготин, у коме је боравио од 11. до 15, то јест, од 23. до 27. јануара.

Ова вест одјекнула је Србијом, те су о њој извештавале и ,,Србске новине”, најважније гласило тадашње Кнежевине, које су на својој насловној страни пренеле:

,,Из Неготина, 11. јануара (у 3 сата и 45 минута поподне). Радосна вест! Светли господар и отац наш, књаз Милош Обреновић, на српској је земљи, у отаџбини својој. У 11 и по сата преподне приспео је у Радујевац, где га је многобројни народ најсвечаније дочекао. Одатле је у Неготин приспео у 2 и по сата поподне. У целом пределу овоме одушевљење је за књаза највеће, радост и кликовање најсвечаније, свеопште. Оваквог весеља, овакве свечаности Крајина не памти. Књаз се нама обратио дирљивим речима: ’Синови моји!’.

Живео књаз и отац наш, велики Милош! Ура!”

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.