Претечом таблоидног новинарства у Србији сматрају се ,,Мале новинеˮ настале 1888. године у власништву штампарије ,,Медицијан и Кимпановићˮ, премда је 1889. власник постао Пера Тодоровић, новинар, писац и један од првих чланова Народне радикалне странке.

Како је поднаслов ,,Дневни лист за свакогаˮ наговештавао, текстови су истовремено говорили о скандалима обичних грађана и истакнутих личности. У периоду од 1888. до 1903. године, колико је излазио овај лист, поједини су се тицали источне Србије. Према истраживању историчара Милоша Петровића, један од њих објављен је јануара 1890. као ,,Интересан случајˮ.

Марија Николајевна из Одесе, четвртог највећег града Руског царства, доспела је у Србију, односно Мајданпек, Рудну Главу, Кладово, Радујевац и околину Гроцке. Превасходно у Рудну Главу и овдашњу пећину, потом Кладово на три месеца, те се, након Турну Северина, Галаца и Радујевца, из непознатог разлога вратила у Рудну Главу:

,,Интересан случај. Прекјуче се у суду окр. београдског судио интересан случај. Марија Николајевна из Одесе стара 29 год. прешла је 1887 у Србију и по Божићу удружила се с хајдуцима Миланом и Миладином, па заједно отишли у Белу Цркву (у Угарској) где су нашли хајдучицу Миљу с још 16 људи. Одатле су у пролеће исте године сви прешли у Србију, отишли у Мајдан-Пек и на Рудну Главу, где су се настанили у једној пећини и чинили разна зла. Одатле су отишли у Кладово, где су провели три месеца, па онда отишли у Турну и Галац, где су провели зиму, па се у пролеће опет вратили у Србију на Рудну Главу а преко Радујевца. Између Ускрса и Ђуђева-дне отишли су под Авалу и ту у Шупљој стени пробавили до Маркова-дне, чинећи опет свакојака зла. За све то време била је Марија с хајдуцима.

У то време упозна се она с неким Грочанином Симом Н. који је доведе к себи у намери да се венчају. Она је код њега живела све до 1. јуна кад утекне од њега однев му кесу са 150 динара. Суд општински је нађе, узме јој паре и протера.

Суд је нашао да се она не може казнити за друговање са хајдуцима а ни за крађу, јер је живела с Грочанином као жена. А пошто јој је још Грочанин и опростио, то ју је суд пустио на слободу.ˮ

Дневни лист ,,Мале новинеˮ, 13.1.1890.

Фотографије у илустрацији: Рудна Глава и Кладово око 1930.